ШТА ЈЕ ПРОЈЕКАТ МОКРАЊАЦ

Пројекат Мокрањац је свеобухватни подухват чувања и неговања српске православне црквене музике.

Најважнији задатак Пројекта јесте суштинско унапређење положаја српске црквене музике и повећање доступности њене нотне грађе, кроз поступак њене дигитализације те класичног и дигиталног публиковања, а уз коришћење преимућстава савремених технологија.

Српска црквена музика односно српско црквено појање, нераскидиви је чинилац како историје, тако и свакодневног богослужбеног живота Српске православне цркве, али и један од носећих елемената српског културног и националног идентитета. Као таква, она представља једно од националних културних добара највишег реда, по свим релевантним карактеристикама упоредиво са најмонументалнијим достигнућима српске православне културе у другим областима црквене уметности и стваралаштва.

ИЗАЗОВИ

Најзначајније тешкоће у поимању и примени српске црквене музике као врхунског богослужбеног, културног, уметничког и историјског блага, чијим се решавањем Пројекат Мокрањац бави:

Највећи део овог вредног и значајног наслеђа никада није објављен – чак и нотни записи врло важни за историју српске црквене музике, стари и више од века, често постоје само у изворним аутографима (рукописима), или у старим и тешко доступним издањима.

Тежак приступ грађи – иако представља опште благо и добро, грађа је расута по мноштву библиотека, фондова и архива, од којих многи имају веома рестриктивна правила приступа, што ширем кругу корисника онемогућује да се са овом грађом упозна и да је користи за истраживање, објављивање и богослужбено и концертно извођење.

Лоши услови чувања – често доводе у питање и сам физички интегритет и даљи опстанак класичне, папирне грађе.

Недостатак компетентно приређених збирки, хрестоматија и антологија српске црквене музике (једногласних записа и вишегласне, хорске музике) за богослужбену и/или уметничку примену.

Културни значај српске црквене музике није, ни у домаћем, ни у ширем православном и међународном контексту, адекватно препознат и вреднован – ни у Цркви, ни међу професионалним музичарима, ни међу истраживачима, ни у широј јавности.

ЦИЉНЕ ГРУПЕ

Пројекат Мокрањац се обраћа широкој и разноврсној публици, међу којом се посебно издваја следећих пет категорија.

1

Српски црквени музичари у матици и расејању

СРПСКИ ЦРКВЕНИ МУЗИЧАРИ У МАТИЦИ И РАСЕЈАЊУ

  • диригенти црквених хорова
  • хорски певачи
  • црквени појци
  • нототекари

КОРИСТ

  • Квалитетно нотографисан, редигован и технички стандардизован нотни материјал, за коришћење на богослужењима и јавним наступима.
  • Разноврсност материјала, те заступљеност до сада необјављених, или ретко/давно објављених записа, омогућује богаћење репертоара и његово усклађивање са потребама, те извођачким могућностима и аспирацијама диригента и ансамбла.
  • Надомешћује се недостатак штампане нотне литературе.
  • До потребног материјала долази се једноставно и брзо: сваку партитуру у бази Пројекта прати страндардизовани опис, који укључује низ литургијских, музичких, музичко-историјских и техничких података, на основу којих се може вршити претраживање.

2

Остали црквени музичари

ОСТАЛИ ЦРКВЕНИ МУЗИЧАРИ

  • црквени музичари помесних православних цркава заједничког словенског културног и језичког наслеђа
  • црквени музичари осталих помесних православних цркава

КОРИСТ

  • Дубље упознавање са богатом ризницом српске црквене музике и то у разноврсним облицима њеног израза – од једногласних записа до комплексне музике писане за велике хорове.

3

Концертни извођачи

КOНЦЕРТНИ ИЗВОЂАЧИ

  • професионални
  • полу-професионални
  • аматерски

КОРИСТ

  • Слободан приступ квалитетно обрађеним партитурама омогућује ширу друштвену и културну промоцију српског црквеног појања као темељне културне, идентитетске и црквено-уметничке вредности.
  • Делимично се надомешћује недостатак штампаних нотних издања.
  • Пред културну јавност се износе и мање позната или потпуно непозната дела и имена, чиме се стварају предуслови за боље разумевање, те адекватније јавно вредновање и боље препознавање капиталног културног значаја српске црквене музике.

4

Истраживачи

ИСТРАЖИВАЧИ

  • музиколози
  • етномузиколози
  • теолози
  • етнолози
  • културолози
  • други истраживачи музичког, уметничког и културног наслеђа

КОРИСТ

  • Уз помоћ квалитетно дигитално нотографисане, али и скениране и дигитално обрађене изворне грађе, могу се потпуније упознати са богатим нотним наслеђем српске црквене музике.
  • Осим нотног материјала, Пројекат Мокрањац ће, у перспективи, нудити звучне записе, као и увид у релевантну текстуалну грађу (документарну, историјску, научну) у вези са српском црквеном музиком.
  • Коришћењем побројаних средстава, олакшава се повезивање истраживања српског црквеног појања са другим базичним истраживањима српске културе, чиме се омогућује интензивнија, тачнија и свеобухватнија контекстуализација сакралног музичког наслеђа у оквирима опште националне културне историје.

5

Архиви и библиотеке

АРХИВИ И БИБЛИОТЕКЕ

  • историјски архиви
  • црквени архиви
  • хорски архиви
  • фондови музикалија

КОРИСТ

  • Методологија, технички ресурси и капацитети тимске и сарадничке инфраструктуре Пројекта Мокрањац, могу бити од велике користи у дигитализацији, чувању и обради црквено-музичке нотне грађе у историјским, црквеним, хорским архивима, као и у библиотечким фондовима музикалија.
  • Могућа је сарадња са архивским, библиотечким, научним и црквеним институцијама које се баве чувањем и/или научном обрадом ове грађе.

РЕШЕЊА И НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Нотна грађа се, кроз Пројекат, обрађује дигитализацијом, вишестраном (музиколошком, културном, историјском и литургичком) информационом контекстуализацијом, презентацијом и публикацијом писане нотне грађе српске црквене музике, од најстаријих сачуваних музикалија до савремених аутора.

ДИГИТАЛНА АРХИВА

Један од главних, практичних циљева Пројекта Мокрањац јесте израда сајта ca дигиталном архивом.

План је да дигитална архива буде јавно доступна, претражива и умрежена са свим релевантним електронским библиотекама широм света.

Стручна јавност и заинтересовани појединци моћи ће да дођу до најважнијих дела српских композитора – брзо, једноставно и у савременој форми.

На тај начин ширимо културни утицај и чувамо нашу музичку и духовну баштину.

ТИМ

ИДЕЈНИ ТВОРАЦ ПРОЈЕКТА

мр САВА МАРИНКОВИЋ, инжењер

САВЕТ ПРОЈЕКТА

академик ДИМИТРИЈЕ СТЕФАНОВИЋ

др ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ

ИЗВРШНИ ТИМ ПРОЈЕКТА

Извршни вођа Пројекта УРОШ Т.ЛАЛИЦКИ

Координатор Пројекта мр МИЛОРАД МАРИНКОВИЋ

музиколог и музички педагог мр МИЛИЦА АНДРЕЈЕВИЋ

музиколог НАТАША МАРЈАНОВИЋ, MA

музички педагог и црквени диригент ЈЕЛЕНА ТОНИЋ

УРОШ ЛАЛИЦКИ

извршни вођа Пројекта

Урош Лалицки

Урош Лалицки (Београд, 1980), архитекта.

Дипломирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

Бави се архитектонским и урбанистичким пројектовањем, истраживањем историје градоградитељства (области посебног интересовања: морфологија средњевековног града у културама византијског цивилизацијског круга, нововековно урбано градитељско наслеђе панонских српских крајева; објавио два научна рада и већи број стручних и популарних текстова о архитектури и градоградитељству), као и графичким дизајном.

Један од оснивача стручних група Национално веће за српски језик и писмо и Наше писмо; уредник, координатор и дизајнер пројекта Све за српски 2004, посвећеног развоју софтверских решења за подршку употреби ћириличног писма у различитим дигиталним окружењима. Међу покретачима и носиоцима јавне кампање, реализоване од 2002. до 2004. године, за ћириличну српску локализацију оперативног система Windows, чиме је учињена прекретница и постављен културни еталон за будуће подухвате у домену језичке локализације софтвера.

Аутор и водитељ серијала емисија о архитектури Од шестара до крова (18 епизода), реализованог 2005. и 2006. године, у продукцији РТВ Станком. Серијал се бавио истраживањем градитељског наслеђа Београда, као и представљањем рецентне архитектонске продукције, праћењем изложби, тематског издаваштва и сл.

Од 2000. године, бави се православном црквеном музиком и хорским црквеним појањем.

Члан црквеног хора Свети Александар Невски из Београда од 2006. године. Поред певачког учешћа у активностима хора, учествује и у одржавању нототеке и приређивању тематских нотних збирки хорског појања за различита богослужења и празнике.

Члан Студијског хора Музиколошког института у Београду. Као хорски певач, редовно учествује на бденијима уочи славе параклиса Св. Симеона Мироточивог при Патријаршијском двору у Београду. Са благословом владике сремског Г. Г. Василија, био укључен у дефинисање богослужбеног репертоара и организацију хорских активности на свечаним богослужењима (Бденију и Литургији) поводом прославе пет векова манастира Крушедол у Фрушкој гори, у августу 2009. године.

Током 2011. и 2012. године основао и водио дечји хор у својој парохијској цркви Св. архангела Гаврила у Батајници, а од 2013. године повремено асистира у вођењу црквеног хора Св. пророк и псалмопевац Давид у Малом Мокром Лугу.

Неколико пута учествовао, као полазник, у раду летње школе српског православног црквеног појања Корнелију у спомен у Сремским Карловцима.

Бави се истраживањем, прикупљањем и нотографисањем нотне грађе српске црквене музике, као и приређивањем једноставнијих аранжмана и хармонизација једногласних напева црквених песама из разних богослужења.

Технички уредник, дизајнер и нотограф књиге Српски Божић (уредник Тамара Адамов Петијевић), капиталног антологијског нотног издања српске музике (богослужбене и обичајне) посвећене Божићу, са избором дела најзначајнијих српских композитора и мелографа. Зборник је богато илустрован најлепшим примерима иконографских представа Рождества у српском црквеном живопису и иконопису (од XIII до XIX века), а штампан је у децембру 2014. године, у издању Вокалног студија Орфелин из Новог Сада.

Од фебруара 2012. године, као главни уредник, води Пројекат Мокрањац.

Главни уредник, нотограф и дизајнер капиталног нотног зборника Свеноћно бденије за мешовити хор, који је, у издању Пројекта Мокрањац, одштампан у децембру 2015. године.

Ожењен, отац двоје деце. Живи и ради у Београду.

мр МИЛОРАД МАРИНКОВИЋ

координатор Пројекта

Милорад Маринковић

мр Милорад Маринковић (Београд, 1976), доцент на катедри за музичку теорију и педагогију Филолошко уметничког факултета у Крагујевцу.

Дипломирао композицију и дириговање на Факултету музичке уметности у Београду. Дипломски рад на катедри за композицију, дело Херојска увертира засимфонијски оркестар, добило је награду „Стеван Христић“. Магистрирао на катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду. Тренутно припрема одбрану докторског уметничког пројекта, у класи професора академика Властимира Трајковића.

Почев од 2000. године радио као професор музике у музичким, основним, балетским школама, и, напослетку, на високошколској установи.

Још од 1997. године поје у црквеним хоровима и учествује у црквеном животу као појац и хоровођа. Све до 2011, периодично води црквене хорове и поје у њима (хор храма Покрова Пресвете Богородице), од кад преузима руковођење црквеног хора „Св пророк и псалмопевац Давид“ у Малом Мокром Лугу.

Аутор је великог броја композиција духовне музике и аранжмана црквеног појања за потребе богослужења. На Светосимеоновској академији 1999. и 2006. године премијерно су изведена његова дела писана специјално за ту прилику. Добитник је неколико значајних награда за композицију, међу којима се истиче награда „Златна тонска виљушка“ Европске федерације хорских асоцијација за дело Свјати Боже, као и награда часописа Музика класика у категорији „композитор године“ за 2014. годину, за дело Божићни кондак писано на текст древне византијске химне Дјеваднес Светог Романа Мелода.

Активан је у Удружењу композитора Србије, где је члан управног одбора и председавајући секције композитора озбиљне музике.

У тиму Пројекта Мокрањац ангажован је као композитор, аранжер, координатор, нотограф и организатор одређеног броја активности Пројекта – посебно оних везаних за промоцију дела ауторске духовне музике из пера композитора XX и XXI века.

Живи у Београду.

мр МИЛИЦА АНДРЕЈЕВИЋ

стручна редакција

Милица Андрејевић

мр Милица Андрејевић (Добој, 1976), наставник музичке културе у ОШ „Растко Немањић – Свети Сава“ у Новој Пазови.

Дипломирала музикологију на Факултету музичке уметности у Београду (тема: Духовна музика Петра Коњовића), магистрирала музикологију на Академији уметности у Новом Саду (тема: Осмогласно свакодневно и празнично појање на примеру службе за Божић).

Током студија певала у Студијском хору Музиколошког института и радила као диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва (асистирала академику Димитрију Стефановићу), а затим од 1999. до 2012. године била диригент и појац у Николајевској цркви у Земуну.

На последипломским студијама (2002-2005) била стипендиста Министарства за науку и сарадник на пројекту „Традиционално и ново у српској музици“ при Музиколошком институту САНУ.

У периоду 2006-2007 радила на пројекту „Безгласни хорови“ (Факултет музичке уметности Београд, Историјски архив Београда). Током 2010-2011. уређивала емисију „Антологија српске музике“ на Трећем програму Радио Београда (циклус емисија посвећених српском народном црквеном појању и хорском певању).Текстове о црквеној музици објављивала у Зборнику Матице српске, Свескама Матице српске и Теолошким погледима. Радила биографске јединице за Српски биографски речник МС и Српску енциклопедију.

Аутор књиге Музика и речи из ризнице митрополита загребачког Дамаскина Грданичког (Београд – Загреб, 2009).

Од 1995. године учествовала у реализацији Летњих школа црквене музике „Корнелију у спомен“. Сарадник је на пројекту „Сабрана дела Корнелија Станковића“.

У тиму Пројекта Мокрањац ангажована је превасходно на музичкој редактури и информационој обради нотне грађе, те обради и приређивању постојеће нотне грађе за различите типове ансамбала (хармонизације једногласних записа, прераде записа за једнородне и записе за мешовите хорове и обратно, и сл).

Живи у Земуну.

НАТАША МАРЈАНОВИЋ, МА

стручна редакција

Наташа Марјановић

Наташа Марјановић (Нови Сад, 1984), музиколог.

Завршила је студије музикологије на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду (тема: Трагови шекспировског писма у делима Енрика Јосифа – 'Хамлет' и 'Смрт Стефана Дечанског'). У оквиру докторских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду, припрема докторску дисертацију на тему Музика у српској документарно-уметничкој прози друге половине 19. века.

Од 2010. запослена је као сарадник Музиколошког института Српске академије наука и уметности.

Као сарадник Матице српске, учествује у лексикографским пројектима Српски биографски речник и Српска енциклопедија и у научноистраживачким пројектима „Фундаментална истраживања српске музике 18. и 19. века“ и „Музика са маргина: допринос општој и музичкој култури и просвети“.

Учествовала је на домаћим и међународним научним скуповима (Србија, Грчка, Хрватска, Аустрија, Мађарска) и објављивала радове у научним часописима, зборницима и дневним листовима.

Од 2005. године укључена је у пројекат припреме Сабраних дела Корнелија Станковића. Ради на преписивању и редиговању Станковићевих мелографских записа и хармонизација српског народног црквеног појања. Бавила се и истраживањем Станковићеве преписке, која доноси посебна сведочанства о композиторовом раду на пољу српске црквене музике.

Од 2011. учествује у припремама летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен“, која се једном годишње одржава у Сремским Карловцима.

Била је вишегодишњи члан црквеног хора „Св. Стефан Дечански“ у Новом Саду. Учествује у раду Студијског хора Музиколошког института у Београду.

Води црквени хор у храму Свете Тројице у Земуну.

У оквиру активности Пројекта Мокрањац, бави се редакторским радом, информационом обрадом нотне грађе, као и приређивањем једноставних аранжмана црквених напева, за потребе хорског извођења.

Са супругом и ћерком живи у Земуну.

ЈЕЛЕНА ТОНИЋ

стручна редакција

Јeлена Тонић

Јелена Анатасија Тонић (Београд, 1969), диригент црквеног хора Св.Александар Невски из Београда.

Дипломирала општу музичку педагогију (тема: 'Кола' Јосифа Маринковића) на Факултету музичке уметности у Београду.

Од 1993. године пева, а од 1997. године и води црквени хор при храму св.Александра Невског у Београду. За потребе хора урадила је бројне хармонизације празничних песама. Хор редовно пева на литургијама и бденијима, а бележи и мање наступе у оквиру прослава годишњица манастира или цркава, промоција књига, духовних академија и смотри црквених хорова: Јесењи сусрети хорова у Вазнесенској цркви у Београду (2007), Духовна академија на Цвети у Богородичиној цркви у Земуну (од 2005. године), Дани проте Васе Живковића у Панчеву (2009). На Првом фестивалу хорова Глас Београда (23-25. април 2010) хор је освојио награду за најбоље изведену обавезну композицију Србија Вере Миланковић. Поводом десетогодишњице диригентског рада Ј.А. Тонић приредили су целовечерњи концерт, у форми поетско-музичке вечери „Вече беседа и напева”, у павиљону Цвијета Зузорић у Београду 16. фебруара 2008.године. Маја 2011. године хор је, на позив Савеза Срба у Румунији и Епархије темишварске, учествовао на Смотри хорова епархије темишварске, поводом значајног јубилеја – 175 година Хора Православне Српске Саборне цркве у Темишвару.

Посвећена је изучавању и неговању српског народног црквеног појања, коме се приближила певајући у Студијском хору Музиколошког Института САНУ у Београду, а затим и кроз сарадњу са академиком др Димитријем Стефановићем и проф. др Даницом Петровић. Захваљујући наведеној сарадњи упознала је рукописну заоставштину и литературу о српском народном црквеном појању које није заступљено на музичким студијама у Србији. Годинама је учествовала на духовним академијама – као полазник и као диригент (манастир Јошаница 2000 и 2002, Трстеник 2000, Ниш 2001, Прокупље 2003, Хановер 2003).

У периоду од 2002. до 2011. године у звању вишег асистента радила на Музичкој Академији у Источном Сарајеву, на предметима Историја црквене музике и Анализа црквене вокалне литературе на Одсеку за црквену музику и појање. С обзиром да је ово први студијски одсек на Балкану посвећен српској православној црквеној музици учествовала је у осмишљавању студијског програма и садржаја. Приредила je пропратни текст за други компакт диск Камерног хора Одсека за црквену музику и појање Музичке Академије Источно Сарајево (диригент Раде Радовић).

У тиму Пројекта Мокрањац ангажована је превасходно на музичкој редактури и информационој обради нотне грађе, те обради и приређивању постојеће нотне грађе за различите типове ансамбала (хармонизације једногласних записа, прераде записа за једнородне и записе за мешовите хорове и обратно, и сл).

Живи у Београду.

МЕТОДОЛОГИЈA

1
2
3

УЛАЗНИ МАТЕРИЈАЛ

скенирани аутографи и рукописи

скенирани аутографи и рукописи

скенирани литографисани нотни преписи

скенирани литографисани нотни преписи

скенирани класично нотографисани штампани нотни записи

скенирани класично нотографисани штампани нотни записи

дигитално нотографисани нотни записи (PDF, MXML)

дигитално нотографисани нотни записи (PDF, MXML)

скенирани аутографи и рукописи

скенирани литографисани нотни преписи

скенирани класично нотографисани штампани нотни записи

дигитално нотографисани нотни записи (PDF, MXML)

ОБРАДА

софтвер за растерску графику:

софтвер за растерску графику:

ретуширање и оптимизацијa скенираног материјала

ретуширање и оптимизацијa скенираног материјала

софтвер за музички OCR (оптичко препознавање знакова):

софтвер за музички OCR (оптичко препознавање знакова):

оптичко препознавање скенираних нотних записа и њихово превођење у дигитални нотни запис

оптичко препознавање скенираних нотних записа и њихово превођење у дигитални нотни запис

конвертер векторских PDF фајлова у MXML формат:

конвертер векторских PDF фајлова у MXML формат:

превођење дигитално нотографисаних PDF фајлова у едитабилни MXML формат нотног записа

превођење дигитално нотографисаних PDF фајлова у едитабилни MXML формат нотног записа

софтвер за нотографију:

софтвер за нотографију:

дигитално нотографисање партитура од почетка, дорада резултата OCR-а и конверзије PDF-а у MXML

дигитално нотографисање партитура од почетка, дорада резултата OCR-а и конверзије PDF-а у MXML

софтвер за векторску графику и уређивање публикација:

софтвер за векторску графику и уређивање публикација:

фина подешавања дигитално нотографисаних партитура

фина подешавања дигитално нотографисаних партитура

софтвер за растерску графику:

софтвер за музички OCR (оптичко препознавање знакова):

конвертер векторских PDF фајлова у MXML формат:

софтвер за нотографију:

софтвер за векторску графику и уређивање публикација:

ИЗЛАЗНИ МАТЕРИЈАЛ

редактура нотног записа, химнографског текста и превода

редактура нотног записа, химнографског текста и превода

стандардизована информациона обрада, систематизација и контекстуализација – историјска, музичка, литургијска

стандардизована информациона обрада, систематизација и контекстуализација – историјска, музичка, литургијска

објављивање дигитално нотографисаног и/или обрађеног материјала на сајту Пројекта – слободан приступ материјалу, претраживост по широком опсегу критеријума (литургијских, музичких и историјских)

објављивање дигитално нотографисаног и/или обрађеног материјала на сајту Пројекта – слободан приступ материјалу, претраживост по широком опсегу критеријума (литургијских, музичких и историјских)

објављивање класичних штампаних издања, тематски конципираних по литургијским или музичко-историјским критеријумима

објављивање класичних штампаних издања, тематски конципираних по литургијским или музичко-историјским критеријумима

редактура нотног записа, химнографског текста и превода

стандардизована информациона обрада, систематизација и контекстуализација – историјска, музичка, литургијска

објављивање дигитално нотографисаног и/или обрађеног материјала на сајту Пројекта – слободан приступ материјалу, претраживост по широком опсегу критеријума (литургијских, музичких и историјских)

објављивање класичних штампаних издања, тематски конципираних по литургијским или музичко-историјским критеријумима

Преузмите PDF са детаљним описом методологије

РИЗНИЦА

Преузмите одaбрани материјал који смо припремили за вас.

Прота Мирко Павловић

Ниње отпушчајеши

(на Вечерњу)

Тихомир Остојић

Отче наш, српски напев, гл. 6

(на Вечерњу и Литургији)

Корнелије Станковић, Александар Брујић

Васкрсни тропари, српски напев, гл. 1 – 8

(на ваксрсном Вечерњу, Јутрењу и Литургији)

Стеван Стојановић Мокрањац

Возбраној Војеводје, српски напев, гл. 8

(на Првом часу)

Приказано је неколико примера музикалија које смо дигитално нотографисали и обрадили.

Временом ћемо додавати нов материјал и зато вас позивамо да пратите наше активности на друштвеним мрежама или преко е-билтена.

Целокупан обрађени материјал биће претражив и доступан за преузимање када са радом почне сајт са дигиталном архивом.

НАПРЕДАК

0

у обради

0

завршено

Последње ажурирање: 10. април 2016.

ШТАМПАНА ИЗДАЊА

Поред електронског издаваштва, Пројекат Мокрањац приређује и објављује и штампана нотна издања.

У децембру 2015, из штампе је, уз финансијску подршку Републике Србије (Министарства културе и информисања, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, као и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону), изашао нотни зборник „Свеноћно бденије: православна хорска музика у литургијској традицији Српске цркве“, као прва књига „Антологије српске православне хорске музике“ – вишетомног издања литургијски организоване нотне грађе хорског црквеног појања, према богослужбеној традицији Српске цркве.

Нотни зборник „Свеноћно бденије“ садржи литургијску музику писану или аранжирану за четворогласни мешовити хор. Заснована на богатој традицији хорског богослужбеног појања у Српској цркви XIX и XX века, књига је плод вишегодишњег рада чланова уређивачког тима на истраживању, прикупљању и приређивању нотне грађе српске црквене музике, али и практичног искуство у њеној употреби на самом богослужењу. Више информација о овом штампаном издању можете пронаћи на нашим налозима на друштвеним мрежама.

ПРОЈЕКАТ МОКРАЊАЦ ПОДРЖАВАЈУ

ПОДРЖИТЕ НАС

Пројекат Мокрањац можете подржати на разне начине – од донација и слања материјала, до прикључења тиму и промовисања наших активности.

Прикупљена средства биће потрошена на дигитализацију и обраду музичког материјала, објављивање штампаних издања и израду сајта са дигиталном архивом.

План је да дигитална архива буде јавно доступна, претражива и умрежена са свим релевантним електронским библиотекама широм света.

Стручна јавност и заинтересовани појединци моћи ће да дођу до најважнијих дела српских композитора – брзо, једноставно и у савременој форми.

На тај начин ширимо културни утицај и чувамо нашу музичку и духовну баштину.

Донације


Новчане прилоге тренутно можете уплатити посредством нашег динарског рачуна:

275-0010223074591-74, Societe Generale банка Србија

Слање материјала


Имате музички материјал који желите да нам пошаљете?

Напишите нам неколико речи о називу и пореклу музичког дела / нотног записа, као и о основним техничким карактеристикама (број страна, формат, врста папира, стање папира и повеза, да ли је у питању рукопис, копија или штампана ствар и сл)

Прикључење тиму


Имате искуства у нотографији, музикологији или једноставно желите да се прикључите нашем тиму сарадника?

Напишите пар редова о себи и начину на који желите да нам помогнете.

Промоција


Допада Вам се ово што радимо?

Обавестите своје пријатеље о Пројекту Мокрањац.